kostabednik

Stara priča

kostabednik | 09 Novembar, 2011 19:24

   

 

Strujim bestelesno muzikom nošen a sve je tu. Gipko vrludam blesavo se radujući kretanju.
Ljudi kao mi. Znamo da pijemo vazduh u letnji topli sumrak kao aromatični čaj duginih boja. Svetlost se lepezom spektra obavija oko nas isprepletanih u letu. Drveće, ptice, šum vode u hladovini!
Bljesak smradnog automobila i reska buka. Spori gutači nekontrolisanih pokreta viču u gomili iza.
Ono sto vredja ostaje sve dalje i čuje se tiše kako odmičemo, raspršeni u bezbroj iskri, ubrzani ehom dalekih planina. Onda se sve usporava i večnost potmulo bruji dok se budimo nežni i zbunjeni.
Hoćemo još. Hoćemo uvek. Uvek nam je malo. Kao blago čuvamo darove života do sledećeg puta. Zato trajemo.

 

                U          Z D R A V LJ E ! ! !

 

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb