kostabednik

Pusti san!

kostabednik | 04 Septembar, 2013 23:44

 

Razmišljajući kako sam se već navikao na napetu životnu situaciju legao sam u krevet.

Svakoga dana i trenutka selidba je bila sve bliža. Višemesečni radovi na staroj kući, koju je moja žena dobila od oca, primicali su se kraju. Sa druge strane, doseljenje sestre i sestrića kod nas, nije bilo nepodnošljivo u situaciji kada živim sa mamom, ženom, sinom od blizu tri godine i ćerom od bezmalo dva meseca. Misleći kako se čovek na sve navikne tonuo sam u san...

...Ustao sam ujutro i otišao na posao. Dočekala me je gomila poslova na koje sam se bacio nepopivši kafu. Pomalo me je živciralo što ostale kolege imaju posao koji im dopušta da bezbrižno kafenišu do pauze, dok ja za to vreme rmbam. Pride se, svako malo, neko pojavljivao i donosio mi nove poslove. Razmahao sam se pokušavajući da uradim što više do pauze mrmljajući psovke. Avaj! Novi poslovi su se gomilali te počeh glasno da psujem. Baš sam se ražestio kada je došla koleginica i rekla da me traži šefova sekretarica. Bacivši očajan pogled, na gomilu posla koja se uvećava, potrčah uz stepenice ka šefovoj kancelariji. Sekretarica mi, ljubazno se smeškajući, reče da sačekam malo, dok  šef  završi sa strankom. Stajao sam jedući se u sebi, svestan da je blizu vreme pauze.

Konačno me šef primi u kancelariju. Stajao sam čekajući da pregleda novine i razgledao okolo. Za oko mi zape ručno ogledalo na stočiću pored stolice za stranke. Ogledalo je bilo veličine ovećeg reketa za stoni tenis,  ukrašeno nalik licidarskom srcu. Baš sam se čudio tome ogledalu kada mi šef reče da sednem na stolicu pored ogledala na stočiću. Onda mi se okrenuo leđima i počeo da prebira po ormanu iza svoje ogromne kožne fotelje. Gonjen radoznalošću uzmem ono ogledalo da ga razgledam. Pogledam da li sam krmeljav i opazim natpis: - Pojedi i smeškaj se! Pitao sam se zašto je ogledalo ovde spuštajući ga na stočić.

Kako sam spustio ogledalo, tako se šef okrete i prinese mi tanjirić sa ljutom papričicom! Gledam ga začuđeno dok on ogroman stoji iznad mene  i kaže: - Šta čekaš?

U meni se odigravala borba. Ako mu se suprotstavim, stvari mogu postati mnogo gore. Ako pojedem papričicu, smeškajući se, verovatno  ću se izvući nekažnjeno.

I tako ja pojedem papričicu nasmejano rekavši: - Baš dobra šala ovo sa ogledalom šefe! Kako ste se samo dobro setili!

Od ljutine paprike su mi krenule suze na oči, te je izgledalo da od silnog smeha počinjem da plačem! Šef je pucao od sreće valjajući se po fotelji i mahnuo mi rukom da odem.

Oslobodivši se bede potrčah niz stepenice pokušavajući da uhvatim makar malo od pauze. Nespretno stanem na stepenik i počnem da padam...

Probudio me je alarm sa mobilnog telefona. Shvatajući da je ono bio ružan san, vedro sam pohitao na posao. Jedva sam čekao da u firmi ispričam šta sam sanjao! Dok sam im pričao san, kidali su se od smeha pogledavajući se međusobno. Onda sam ih ostavio nasmejane i otišao da radim.

Kada je došla koleginica i rekla da me traži šefova sekretarica, pomislio sam kako sam baš ovako sanjao.  Za razliku od sna šef me je primio u kancelariju odmah.

Još sa vrata ugledao  sam ogledalo na stočiću...

U      Z D R A V LJ E ! ! !

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb