kostabednik

Idemoo!

kostabednik | 14 Oktobar, 2017 23:13

 

 

Kolega sa posla, inače pecaroš, mi je pričao kako jablanovače rastu noću pa ih zato noću treba brati.

Krenem ja tako jedno veče dole do potoka, kod mostića, gde su jablani, da berem jablanovače. Poneo sam dobru baterijsku lampu i šarao svetlom oko jablana. Nigde ništa. Idem dalje, gledam levo, ništa, gledam desnooo! Upadoh u rupu! Propao sam u zemlju i počeo da se tumbam propadajući sve dublje dok se ne smandrljah na gomilu zemlje. Dobro sam se ugruvao ali nije strašno. Mrkli mrak i tišina. Mašem rukama oko sebe u prazno. Ustao sam i napravio nekoliko koraka. Vučem nogu po zemlji pa približim drugu. Bečim se u mrak i počinjem da umišljam kako u daljini vidim slabo svetlo. Užasno polako, pipajući sam se kretao u tom pravcu. Svetlost je bila stvarna, nije bilo sumnje! Ubrzo sam stigao do svetla i našao svoju lampu koja se tu skotrljala. Kvalitetna lampa!

Prošarao sam svetlom okolo u utvrdio da sam u zemljanom hodniku koji vrluda negde. Penjanje nazad nije bilo moguće pošto se zemlja obrušavala preteći da me zatrpa. Krenuo sam hodnikom.

Dobro sam se napešačio strepeći da me lampa ne izda i ugasi se. Obuzimao me je očaj kad naiđoh na spas! Arapin je postavio tezgu sa letećim ćilimima nasred hodnika! Ponudio mi je leteći ćilim u zamenu za lampu. Ćilim bi me  spasao pešačenja a i lampa je verovatno pri kraju. Mislio sam da sam prevario arapina kada sam pristao na razmenu. Arapin, međutim, nešto promrmlja i trljajući jako lampu prizva duha koji ispunjava sve želje onom ko ga oslobodi iz baterije baterijske lampe. Poželeo je da se vrati kući u vreme posle večere na vruće baklave. Opet sam bio sam. Rezignirano mamuznuh ćilim i udobno zavaljen poleteh kroz hodnik. Tad mi se pripušilo te izvadih cigare i tek sad se setih upaljača! Eto, ako zatreba mogu i da prisvetlim. Pušim tako cigaru na letećem ćilimu i uživam. Opušteno bacih čiklić i izazvah nesreću! Na dnu hodnika nalazila se veoma zapaljiva tečnost ili gas, nisam siguran šta od ta dva, pošto vatra suknu silno iza mene. Ogroman pritisak me je zajedno sa ćilimom ispalio visoko u vazduh! Počeo je slobodan pad. Ćilim se zbog nečeg pokvario i postao obična krpa. Mislio sam da mi nema spasa kad dunu vetar sa boka iz pravca juga. Vruć vetar!

Nalet toplog vazduha mi je ublažio pad u mrtvačku raku spremljenu za ukopavanje pokojnika. Bilo je puno sveta pošto je pokojnik, izgleda bio omiljen za života. Obuzela me je strašna sramota pošto sam očigledno pokvario tužan događaj. Počeo sam se izvinjavati, međutim organizator sahrane me je saosećajno potapšao po ramenu, pokazujući razumevanje za moju nesmotrenost. Čak mi je i najbliža pokojnikova rodbina izjavila saučešće na zloj sreći koja me zadesila.

Oprostio sam se jedva nekako sa pogrebnim skupom i najednom se razvedrih setivši se da imam sarmu za ručak. Dobro sam se najeo.

U zdravlje!!!

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb