kostabednik

Detinjarije 4 - Vučja priča

kostabednik | 25 Maj, 2015 08:55

 

 

 

Dok smo patuljak i ja sa podozrenjem gledali vuka, koji zna da govori, ovaj poče skidati sa sebe vučje krzno rekavši:

-      Čekajte da svučem ovo lepljivo krzno sa puževima pa ću vam sve objasniti.

Preneraženo smo videli kako se ispod vučje kože pojavljuje bela ovčica!

-      Vidim dobri ste ljudi te ću vam pokloniti svoje poverenje. Znam da nikad niste videli ovcu u vučijoj koži ali muka me je na ovo naterala. Evo ovako je bilo:

-       U dalekom kraljevstvu, odakle dolazim, sastadoše se jednom čobani da odluče šta im valja činiti sa stadom. Mi ovce smo čekale na pustoj ledini šta će čobani odlučiti.

Još prvog dana su se zavadili oko pašnjaka. Neki su čobani drugima spočitavali zauzimanje najboljih livada za svoje ovce. Tako su mogli da izmuzu i ošišaju više no ostali.

Drugog dana su pak jedni drugima zamerali selektivan uzgoj naivne i poslušne rase ovaca. Dobijena rasa slepo je sledila svoga čobanina koji je tako rasterećen obaveze čuvanja. Čak su se naočigled ostalih ovaca mogli opušteno klati i drati, iole jogunastiji primerci. Smatrali su kako su takve ovce poslušne ali i nesposobne da daju kvalitetnu mužu. Usled višegeneracijskog zatupljivanja ovce su bile nezainteresovane za opstanak. Čekale su čobane da im podaju seno. Od gluposti ovce se ulenjiše i otupeše. Čobani su opet, uvidevši da stoka opstaje na tankoj paši, seno počeli da prodaju čobanima iz drugih kraljevina i carevina.

Trećeg dana su glas digli treći čobani kojima je stoka od gluposti prešla u stado drugih i prvih čobana. Te treće čobane je mrzelo da kose livade. Tvrdili su da nije njihova krivica to što su svoju pašu prodavali drugima zajedno sa busenom te su bili prinuđeni da i pašnjake prodaju tuđinima.

Rekoše neki i da je dobro što je stočna kriza zahvatila i velike kraljevine te daju koju šaku dukata za golu zemlju. Stranci mogu da čekaju da trava ponovo počne da raste u pašnjake. Pokupovali su zalihe sena za takve situacije.

 

Tada se već digla galama. Padoše i poneki šamari. Nastade opšta tučnjava. Tukli su se do iznemoglosti. Popadaše iscrpljeni gušanjem. Roptali su od umora.

Jedan reče da je gladan. Onda i ostali osetiše povećane apetite. Mogli bi da prikolju koju ovcu, složiše se. Ozareni isukaše noževe i kretoše se ka pustoledini gde su zaboravili ovce.

Imali su šta da vide. Pola je ovaca pocrkalo od gladi i žeđi. Druga je polovina prebegla u druge kraljevine.

 

Zbunjeno su se pitali:

-         Šta ćemo sad?

 

Ja sam slučajno našla ovo vučje krzno i za vremena pobegla sluteći šta će se dogoditi. Bilo je lutanja i patnje još podosta ali evo me ovde sad sa vama dobri čoveče i mili patuljčiću!

 

 Zamalo sam zaspao slušajući ovcinu priču ali smognuh snage da kažem padajući u san pokraj već zaspalog patuljka:

-      Dobro nam došla ovčice i nek ti je

U ZDRAVLJE!!!

 

 

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb