kostabednik

Govornica

kostabednik | 28 Oktobar, 2017 19:48

- Čekajući svoj trenutak, slušao sam govore prethodnika i pratio reakcije okupljenih. A okupljeni su, većinom kao i ja, čekali da na njih dođe red. Neki su već govorili, pa su sada čekali nekog od svojih rođaka ili prijatelja da održe govor. Oni, koji su imali mnogo rođaka i prijatelja, imali su i veliku podršku tokom držanja govora. Bilo je i nekih nesrećnika čiji su prijatelji ili rođaci bili ti koji su pijani dobacivali, izlažući govornika podsmehu.

Da, niko ne ume tako da te ogovara i izlaže ruglu kao prisni i poverenju izabrani. Pravo da nam psuju majku i ostalu rodbinu, da nas časte najgorim uvredama , imaju naši bliski prijatelji i rođaci. Koliko sam puta čuo majku koja, sopstvenom detetu, psuje majku! Brata koji bratu, psuje i oca i majku.

Mogao bih o tome da govorim kada se popnem za govornicu. Mogao bih da kritikujem okupljene zbog svojatanja tuđih misli i ideja. Da prokažem recitatore citata koji izgovaraju napamet naučene misli želeći da se prikažu visprenim i obrazovanim.  

Onda, mogao bih svima da održim lekciju, kako treba život živeti, a ne čekati svoj red i slušati tuđe naklapanje.

Sa kakvim pravom bih to sebi mogao da dozvolim? Nemam to pravo. Koga je briga za isprazne, mediokritetske ispade omladinaca? Koga pogađa to što neki govore na stranom jeziku? Zašto bih ismevao omamljene mislioce i dokone domaćice?

 

Kada bih mogao da kažem nešto lepo i zanosno. Kada bih mogao da izbegnem patetiku i ostanem skroman i pristojan. Koliko je bitno ono što ću reći, toliko je bitno šta će rečeno reći o meni. Dođe mi da pobegnem. Video sam nekoliko njih koji su zbrisali. Pravdali su se svakakvim razlozima. Pravim i lažnim. A ja neću da bežim niti da se pravdam.

 

Zbog nekog, meni nejasnog, razloga ja ću Vas sada podsetiti na jednu zgodu iz Hašekovog, Dobrog vojnika Švejka:

 

- Švejk je posilni kod vojnog sveštenika. Taj sveštenik je notorna pijanica. Čitavog dana tera Švejka da, pod kojekakvim izgovorima, traži novac u zajam od sveštenikovih kolega oficira. U međuvremenu sveštenik se opio do ludila čekajući Švejkov povratak od, ko zna kojeg, kolege po redu. Konačno, dočekavši Švejka, vojni sveštenik poče  bezuspešno da pali muštiklu šibicom. Odustao je tek kada je potrošio celu kutiju šibica, sve pri tom govoreći:

- Neće, pa neće! To mi vi namerno duvate!

 

 

Smejem se glasno sa govornice u trenutku kada vlada muk iz publike. Kao vodom poliven progledam i vidim okupljene koji me sumnjičavo gledaju. Svaka nada mi je odlepršala.

Ma, nisam se nadao! Nisam očekivao. Nisam znao. I bolje da nisam. I kome je ovo sa govornicom palo na um? Kako sebi to da objasnim?

Zašto?

Dodaću samo:

Živela sloboda!


- U      Z D R A V LJ E ! ! !
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb