kostabednik

Detinjarije 5 Moja priča

kostabednik | 28 Maj, 2015 01:28

 

 

 

Iz dremeža izazvanog ovčicinom pričom trglo nas je tutnjanje voza. Odjurio je ravnicom i nestao u daljini ostavivši nas da se pitamo. Nemajući kud popustismo pod tim teretom. Prvo je patuljak, pogledavši me, sumnjičavo upitao:

-         Za mene i ovcu znam šta je i kako je ali ti mi duguješ objašnjenja.

Ovčica je takođe bila radoznala znati, ko sam, i šta sam. Nisam ih više mogao držati u neizvesnosti  te kretoh da im objašnjavam situaciju u kojoj sam se našao.

-         Nisam upućen kako kod vas stvari stoje ali ovamo odakle dolazim imamo višepartijski sistem usled čega često dolazi do izbora. Kako dođe do izbora tako krenu razne partije, iliti stranke, liliti organizacije i slično, da nam obećavaju sve i svašta. Narod onda izabere one koji najlepše i najuverljivije obećavaju bolje sutra. Obično to, sutra, bude malo sutra a nama sa svakom novom vlašću biva sve gore i gore. Tako ti jednog, ne tako davnog, dana pročitah u novinama, sledeću, vest na naslovnoj strani:

„Vlada Kradikalije je, kako nezvanično saznajemo, spremila otkaze za stanovništvo nezadovoljna postupcima naroda. Na izvanrednoj sednici, održanoj u skupštinskom restoranu, kojoj je prisustvovao krem predstavnika vlade, donet je zaključak da se po hitnom postupku otpusti neposlušni narod.

Umesto ovog, većinskog, dela naroda biće u Kradikaliju uvezen narod iz Srbistanije, Srbistanci! Kako se pokazalo Srbistanci su spremni da veselo rmbače badava, a da u slobodnom vremenu prave parade za vladare. Izuzetak od ostalog naroda predstavlja 25% birača koji su članovi vladajuće stranke. Oni će biti rukovodioci Srbistancima.

Na ovaj način biće prevaziđena kriza nastala usled nepodobnosti i izražavanja nezadovoljstva dosadašnjeg naroda nespremnog da ćutke trpi nesposobnost, pljačku i tiraniju vladara. Dosadašnji narod će biti raseljen zahvaljujući odobrenoj tranši kredita MMF - a, uz uslov da Vlada Kradikalije bespogovorno ispunjava zahteve međunarodne zajednice. Vlada koja se može podičiti da uveliko te zahteve ispunjava u potpunosti, mnogoručke je prihvatila postavljeni uslov, ističući svoju vodeću ulogu u regionu.

Kako u zaključku Vlade stoji, na ovaj način se postavlja siguran temelj večnom ropstvu kao preduslov svetle budućnosti!“

 

-         Pročitavši ovu vest očajavao sam zatvoren u kući.

Veoma brzo su došli po mene. Odveli su me, zajedno sa mnogima, u logor kako bi sačekali deportaciju. Nikako mi se takav razvoj situacije nije dopadao te počeh da vrebam priliku za bekstvo. Gotovo istog trena ukazala mi se prilika.

Nakon što su ispraznili jedno vozilo, kojim su dovezli novu grupu predviđenu za progonstvo, ostaviše ga sa upaljenim motorom i odoše prema barakama za smeštaj. Našavši se u blizini odlučim da vozilom srušim žičanu ogradu i tako pobegnem. Videvši da ne motre na mene, hitro uskočih u kabinu i dodah gas, upravivši vozilo prema ogradi koja se sruši pod naletom ali se vozilo preturi i ja ispadoh napolje. Povikao sam: -Bežite ljudi!

Nakon toga se dadoh u beg zajedno sa još nekolicinom najpribranijih. Potera je krenula odmah za nama. Čuli su se pucnji i brektanje motora. Bežali smo iz sve snage kroz gustu šumu kako bi im otežali poteru vozilima. Nakon nekog vremena izbismo na čistinu prepunu izletnika. Oni, kao da su jedva čekali nekakav događaj, shvativši da smo begunci, počeše da dozivaju naše progonitelje a pojedinci, koji su imali oružje pri ruci, kretoše na nas. Umoran od bežanja dohvatim podeblju granu i sakrijem se za drvo. Dočekam prvog naoružanog izletnika i opaučim ga, po sred tintare, tako da mu je puška ispala iz ruku. Dograbim pušku i iskočim pred progonitelje istovremeno pucajući pokraj njih. Oni se ukopaše od straha a onda čuvši približavanje potere iz logora naprasno promeniše stranu! Bojeći se, valjda da ih ne poubijam, zauzeše položaje i osuše paljbu na poteru. Za divno čudo i potera je bila malo jača pa i oni pređoše na moju stranu!

Onda su krenuli sa pričom, kako su se oni to samo šalili i igrali, ali da sam ja sve shvatio pogrešno. Rekoše još da je jedino šteta što sam onog opaučio po glavi za šta ću morati na sud.

E,tad mi se sve smučilo, pobegoh kući i kretoh u susedno selo da prodam ono malo duše i nevinosti detinje što mi je preostalo.

-         Ko je pratio priču zna šta je dalje bilo, a tebi  patuljku, i tebi ovčice u vučjoj koži, nisam rad da taj deo pričam da bih sačuvao publiku koja prati naše doživljaje!

Ovim rečima sam završio pripovedanje i tek tada primetio da me ovca i patuljak uopšte ne slušaju već gledaju u pravcu pruge. Seo sam pored njih rekavši samo:

-         U    Z D R A V LJ E ! ! !

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb