kostabednik

OBDANISTE

kostabednik | 19 Decembar, 2009 11:32

                               OBDANIŠTE

                            

 

 

                                          

 

 

Od početka sa obdaništem sam bio u lošim odnosima.Tog jutra kada me je majka povela u obdanište sećam se jako dobro. Mama je radila u opštini, kao daktilograf, na par stotina metara od obdaništa, i tog jutra me povela tamo, kada je krenula na posao. Zgrada je bila stara švapska kuća na uglu, sa velikim dvorištem ograđenim zidom, do jedne, i kućom, do druge ulice. Čelo bašte je takođe bio zid a pomoćne zgrade su bile duž četvrte strane dvorišta. Bio je tu i mali betonski bazen, večito prazan, sa ponekom žabom, koja bi se zlokobno pojavila iz rupe za odvod i izazvala vrisku uplašene dečurlije. Ja sam imao ambiciju da žabu ubijem ali se ona, kao za pakost, uvek sklanjala na vreme. Uopšte, bio sam divlje i sumanuto dete, razmaženo i besno.

Dakle, tog jutra me mama ostavila vaspitačicama, koje su se prenemagale, i otišla na posao. Bio sam jako nesrećan kada su me poseli na stolicu u trpezariji da sa ostalom decom doručkujem. Za doručak su izneli hleb namazan pekmezom i čaj. Nisam voleo 'leba i pekmeza i odbijam da jedem, vaspitačica me tera a ja neću, raspali mi dve šamarčine i ja plačem i jedem.

Posle u dvorištu se igramo. Mi dečaci od 3 do 6 godina, partizana i nemaca, a devojčice istog uzrasta, se igraju ,onog, lastiša i školice.

Iako je od rata prošlo više od 25 godina svi su se još uvek palili na partizane, filmove, stripove, Mirko i Slavko u ediciji NIKAD ROBOM. Tito mi je idol, želim da sam pionirski kurir, bombaš, da idem u juriš i junački poginem.

E, u igri partizana i nemaca, naravno, niko neće da bude nemac. Junački jurišamo sa jednog na drugi kraj dvorišta i kao pucamo i ponekad  padamo pokošeni neprijateljskim rafalima. Ja dajem sve od sebe, kako bih bio najbolji  junak, dok mi vaspitačice ne zabrane igru, pošto sam se mnogo oznojao i isprljao. Duboko nesrećan uhvatim prvu priliku i klisnem kod mame u opštinu, plačući.

Kao što rekoh sa obdaništem sam imao mnogo problema.

Pomenuću još, jednu kajsiju u tom dvorištu obdaništa, gde sam jedne sezone neumorno, bezuspešno, pokušavao da skočim i dohvatim jedan zeleni plod... i tuče.

Tukao sam se stalno. Bolje reći, tukao sam stalno nekih par ludaka koji su crtali kukaste krstove i one iz zabavišta što dolaze popodne.

Jednom sam se svesno upiškio u gaće kada sam za kaznu stajao u ćosku.

Prestravljeni smo primali neke silne vakcine i bežali od zubara.

Ja sam bežao i inače i bio na zlom glasu. Bio sam naravno zaljubljen u jednu devojčicu i tukao svakog dečaka koji bi je pipno. Svakako, bilo je par jačih i starijih koji bi me izlemali a ja ih posle ,podmuklo, udario pa pobegao ili pogodio ciglom, kamenom, pa pobegao.

Bio sam strašno brz, a i sada sam.

TOLIKO O OVOM.

 

 

 

           U       Z D R A V LJ E ! ! !             

 

                         

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb