kostabednik

Krenem jedared, u susedno selo na vašar, da prodam tri praseta, crvenkapu, zlog vuka i pušku. Lep dan predamnom izmami mi pesmu:

   - Ja sam stoik bavim se askezom      

Letim šumom, planinom i rekom

Jurim gradom bez pomoći dima

Jer od dima klima nam se klima!

 Taman sam se zaneo arijom kada me zaskoči nekakav prosjak iz zasede tražeći pare. Šutnem ga u grmlje i otmem mu mrežicu za hvatanje leptirova iz ruku.  

- On mi je baš za hvatanje leptirova!

Stignem na vašar i poče licitiranje.
Crvenkapa je vredela koliko nisam ni sanjao! Pitao sam se u sebi:

- Šta li to seljaci sa njom smeraju?

Uglavnom ti ja na vašaru prodam svu robu. Jedino vuka niko nije hteo da uzme ni za dž. Meni je vuka bilo žao pa ga povedem nazad da mi čuva ovce.

Međutim zadržao sam se u krčmi tvrdeći pazar i već se približilo veče. Kud ću, šta ću, rešim da zanoćim u šumi. Vežem vuka za drvo, navučem suvo lišće za postelju, nagomilam drva na vatru i legnem kako bih ustao pre no što svane. Taman sam se zanesvestio kada iz vatre poleteše silne iskre! Iz vatre iskočivši skopaju me u ruke brica i njegov šegrt i obrijaju me sa izbrijavanjem. Potom me obilato poliše kolonjskom vodom koja planu kada ponovo skočiše i nestadoše u vatri. Ovako zaprepašten ustanem i pođem dalje prugom, prateći šine i vukući vuka na kanapu za sobom. Stalno sam se saplitao o pragove na pruzi i živ se izubijao!

Sva sreća ugledam nekakvu kuću pored pruge. Vrata su bila otvorena i kanda nije bilo nikog unutra, pa se popeh u sobu na spratu i legoh u krevet pored vernog vuka. Onda, oko ponoći, čujem kako se neko penje gore!...

...Bacio sam se pod krevet samoće rad, kad su mi se oči privikle na mrak, spazio sam tad, zaljubljeni par...

- E, šta sve neću sanjati! Pomislio sam, dok mi se nešto miče u gaćama. Bacim pogled i imam šta da vidim:

- Dva puža, od kojih je jedan bio golać, a drugi sa kućicom!