kostabednik

- Pričalo se po firmi kako će nam, pred uskrs, uplatiti zaostale stimulacije. Lično sam odavno alalio te pare. Logično tome je moja mržnja prema vlastima. Jasno ti je da radim u državnoj službi. Ko je još, u ovoj državi, kod privatnika dobijao stimulaciju? Elem, poslednjeg radnog dana, na veliki četvrtak, dogodi se čudo i uplata legne. Šta da kažem, odmah sam odlučio da kupim droge i da se izdrogiram! Dok sam žurio ka banci, dogovorio sam se sa dilerom.

Onda mi se smrklo. Pred bankomatom je velika gužva. Pomišljam, kako je vlast namerno svima uplatila novac, tik pred uskrs, da bi ga mi odmah potrošili. Pare im se gotovo odmah vrate kroz porez, akcize, pdv, takse i mame mamine!

U banci je red bio dugačak do ulaznih vrata. Okrenem se i pojurim ka sledećoj ekspozituri banke. Ponovo sam se čuo sa dilerom i duplirao narudžbu. Iz daleka sam video da pred bankomatom nikoga nema. Pređem ulicu na crveno, kako me neko ne bi preduhitrio, i pripremljenu karticu gurnem u bankomat. Ukucam pin i užasnut vidim da nema para u aparatu. Prokleta sprava mi nudi da dopunim kredit na mobilnom telefonu ili da vidim stanje na računu! Uđem razgnevljen unutra i pitam šta je sa bankomatom. Žena, koja je bila poslednja, u podužem redu ispred šaltera, mi kaže: - I ja sam htela da podignem, kažu sad će da dopune aparat.

Onda vidim  kako, jedan baća, sa kojim sam se već ranije natezao, sa gustiranjem, beskrajno, pokretima lenjivca novac slaže u pregrade iz bankomata. Za to vreme je, iza mene, stalo još nekoliko ljudi. Konačno onaj baća ode da ubaci pare. Ja napustim red i izađem pred bankomat. Taman počnem da se nerviram kad baća proviri na vrata i kaže da će za 3-4 minuta aparat proraditi. Neću da licitiram koliko je prošlo vremena, tek baća ponovo proviri i saopšti, meni i još nekolicini koji su pristigli i stali u red iza mene: - Možete ubaciti karticu!

Odlučim da podignem sve pare misleći kako me diler već čeka. Ala ću se izdrogirati! Sa rukom u vazduhu čekam da se novac, konačno, pojavi i čujem kako sprava beskrajno kruni! Frrrrrrrrrrrr! Frrrrrrrrrrr! Dok me hvata panika kartica iskače napolje. Uzimam je drugom rukom, pošto se ona, leva, još nalazi ispred vratanaca za novac, kojeg nema. Tad izlazi i ceduljče. Nevoljno podižem levicu i uzimam račun pre nego što ću eksplodirati. Na računu stoji da sam novac podigao! Kao za pakost, onaj baća se pojavljuje i izvinjava. Kaže, kako mi sada ne mogu dati pare, ali ako popunim reklamaciju, novac ću dobiti, odmah posle praznika!

Udario sam ga nekoliko puta. Mislim da sam mogao i jače. Toliko sam bio ljut da su mi se udarci učinili slabim! Baća je, međutim, odleteo kroz vrata i porušio troje u redu, dok je padao. Poleteo sam za njim kad spazih da je bankomat otvoren i pare unutra, na izvol’te! Počeo sam da grabim sa obe šake trpajući novac u džepove. Da ih kaznim. Ima da mi plate za sve!

Smilovali su se i dali mi novac, preko reda, kada je aparat crko. Konačno sam kupio drogu. Kupio sam meso i kobaje. Kažu, biće lepo vreme za uskrs pa da zaroštiljam malo!

Kući sam se jako drogirao, do velikog petka pre podne. Onda sam veoma ogladneo te reših da napravim roštilj. Nekako sam zapalio vatru i napravio žeravicu. Meso i kobaje su zamirisale bajno dok je vetar širio dim roštilja po okolini. Radovao sam se budućem krkanluku! Meso se duže peče, pa sam skinuo kobaje sa vatre i otišao po hleb u kuću. Odjednom čujem glasove spolja: - Ko je ovaj što mrsi na veliki petak? - Taj sigurno nije kršten! – Antihrist!

Zar je važno šta je stvarnost ili ne,

 važno je da živi i bude.

 Nisi ni ti ni ja.

 Opusti se.

- U ZDRAVLJE!