kostabednik

Detinjarije 6 kao kraj

kostabednik | 31 Maj, 2015 10:49

-Vidi guštera!

-Gde?

-Eno ga na šini! Ovoj bližoj...

-Aha! Ima sreće, popeo se na slepi kolosek, tuda voz ne ide.

-Ma, pobegao bi on i da naiđe voz. Refleksi su to!

-K’o da gušter nešto razmišlja! Živi i radi automatski reagujući na nadražaje. Čist mehanizam! Sunce zalazi i on se popeo na šinu osetivši toplotu. Kad zahladni sakriće se negde do jutra...

-Ode on na drugi kolosek!

-O tome ti govorim! Njemu je sve svejedno. Osim što je taj kolosek duže bio na suncu pa je topliji...

-Voleo bih da me tako baš briga za sve! Sunčaš se, jedeš, živiš, spavaš, dišeš, i samo traješ dok ne nestaneš.

-Ha! To ti je kao kad si starac od stotinu leta. Sve si obavio, što si mogao, i ostaje ti samo da dišeš, jedeš, živiš i traješ dok ne nestaneš!

-Gušter je mnogo stariji. Traje oduvek. A, i smeška se kao da je mnogo pametniji!

-Eno, pobeže sa šine! Nestade...

-Pametniji je. Zahladnelo je.  Vreme je da i mi bežimo!

-Misliš li da će čovečanstvo, kada ostari, biti mudrije?

-Verovatno hoće, ako nađe pravi kolosek!

 

 

U          Z D R A V LJ E ! ! !

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb