kostabednik

Kad sam umro

kostabednik | 29 Septembar, 2019 13:14


 

Ukratko, hteo sam da krenem kada je ponovo počela da pada kiša, pa sam ostao. A, pre par nedelja je umro Sreta, spominjao sam ti ga u onoj pesmici o Jožljiki

– Dobro kaže stari drugar Sreta

Koristi noževe dobrog kvaliteta

Da bi lakše seko!

Setih se da sam i ja jednom tako umro. Sada ću ti ispričati kako je to bilo.

Beše to nekoliko dana po uskrsu. Prethodne večeri sam se strašno napio te se probudih još uvek pijan. Osetio sam veliku glad što beše neobično jer obično osećam veliku žeđ. No, eto bio sam gladan. U frižideru je bilo nešto zapečenog pasulja i mladog luka, a na stolu gomila farbanih jaja. Uzeo sam i majonez. Nažderah se kao svinja i povrh svega pojedoh i poslednje parče torte koje se vuklo još od mog rođendana. Ponovo padoh u san. Iz tog sna  se neću probuditi. Moja je pokojna majka pričala posle kako su joj lekari rekli da mi nije bilo spasa, pošto je šlog bio strašno jak. Krivica je bila moja. Pijanstvo, prežderavanje, dehidracija, ugrušak, tras!

Ovde se priča pretvara u komediju.

Pošto je čuo vest o mojoj smrti, brat od ujaka, filozof i vlasnik izdavačke kuće, objavi javno saopštenje, istovremeno naglašavajući veličinu moga neotkrivena genija. To je pokrenulo lavinu objava i otkrovenja. Poredili su me sa nobelovcima, nalazili vizije, proročke misli, visokoumne istine, pohrliše na mrtvački odar kao na poklonjenje.

Neprilika je što u meni počeše da se razvijaju, bujaju, nadimaju gasovi, izazvani strašnim bućkurišem u stomaku. Oko mene stade da se širi smrad. Svi su se pravili kako ne osećaju ništa osim ogromne tuge zbog moje prerane smrti. A, narod se okupio u velikom broju pa se kolona hodočasnika produžila van dvorišta kuće niz ulicu. Tek su počeli da pristižu autobusi iz unutrašnjosti a očekivao se i masovan dolazak hodočasnika iz inostranstva. Smrad je u međuvremenu bio sve jači i jači. Svi su plakali. Predsednik države videvši dobru priliku za samopromociju pade u nesvest kada je prišao sanduku! Objaviše opštu žalost. Predsednik, pošto se povratio od smrada, donese deklaraciju kojom se moja kuća proglašava nacionalnim blagom koje se ima zapečatiti kako bi se sačuvalo. Mene neće sahranjivati već ću se sam slobodno raspadati u miru i tišini.

 

Ostah da trunem u smradu!

U zdravlje!

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb