kostabednik

San i požar

kostabednik | 17 Decembar, 2009 09:15

 

   NE PREPORUČUJEM DALJE ČITANJE MLADJIMA OD 18 GODINA!

 

  Rođen sam 1968. Prva sećanja  su mi san, požar i davljenje!

             

   

 


                              

               

NALAZIM SE U KUHINJI, U STANU IZNAD MOG, GDE ŽIVI MOJA TETKA. LEĐIMA SAM OKRENUT KUHINJSKIM ELEMENTIMA A ZA STOLOM ISPRED MENE SEDE TETKA I NEKA NJENA KOLEGINICA. ONE BESKRAJNO PRICAJU. SVE IZGLEDA IZBLEDELO I ŽUCKASTO KAO NA STARIM CRNO-BELIM FOTKAMA. ODJEDNOM, PRIMEĆUJEM KAKO SE VRATA KUHINJSKOG ELEMENTA IZA MENE OTVARAJU, TEK TOLIKO DA KROZ NJIH PROĐE RUKA (ŠVALERA!?) KOJA DRŽI VELIKE KROJAČKE MAKAZE I DODAJE MI IH IZA LEĐA.

         OVAJ SAN SE PONOVIO NEKOLIKO PUTA I SVAKI SAM SE PUT PRESTRAVLJEN BUDIO.

 

                                                

                

BIO JE PAKLENO VREO LETNJI DAN, RANO POPODNE, KADA SAM POSLE RUČKA PUŠTEN U DVORIŠTE ISPRED ZGRADE DA SE IGRAM. KAKO NIJE BILO NIKOG OD DECE NAPOLJU KRIŠOM SAM SE ZAPUTIO IZA ZGRADE KOJA SE NALAZILA SA DRUGE STRANE DVORIŠTA. TAMO, TAKOĐE, NIJE BILO NIKOG. A JA, IMAJUCI UTISAK DA SAM SAM NA SVETU, UĐOH U OGRAĐENO GRADILIŠTE. DA VIDIM ŠTA IMA. NAĐEM NEKO BURE, KAO ZA NAFTU, I PREVRNEM GA. VEOMA POLAKO IZ BURETA, KROZ OTVOR ZA ČEP, POČE DA ISTICE GUSTA, CRNA TEČNOST. KOPKALO ME JE PITANJE

- DA LI TO MOŽE DA SE ZAPALI?

PROŠETAO SAM PO OKOLINI I NAŠAO ZGAŽENU KUTIJU ŠIBICA U KOJOJ JE OSTALO JEDNO PALIDRVCE. VRATIM SE NAZAD DO BURETA, ISPRED KOJEG SE RAŠIRILA CRNA TEČNOST, ZAPALIM ŠIBICU I BACIM JE NA KATRANASTU MASU. PLAMEN JE VEOMA SPORO POČEO DA SE ŠIRI. SHVATIVŠI MOGUĆU OPASNOST ODEM IZA BARAKE PO CIGLE KOJE SAM HTEO DA BACIM NA PLAMEN I UGASIM GA. NOSEĆI PO POLA CIGLE  U OBE RUKE, DRŽEĆI IH  U VISINI RAMENA, KRENEM PREMA BARACI. BILA JE OD TLA IZDIGNUTA NA DRVENE STUBIĆE I IZA NJE JE GORELA VATRA.

ODJEDNOM EKSPLOZIJA, VATRA KOJA SUKLJA ISPOD BARAKE, CIGLE KOJE MI ISPADAJU IZ RUKU I BEZGLAVI BEG KUĆI. MAJKA SE ČUDI ŠTO SAM TAKO BRZO DOŠAO, A JA KAŽEM KAKO NEMA DECE NAPOLJU.  ĆUTIM.

IZAĐEM NA PROZOR I VIDIM GUST OBLAK CRNOG DIMA KOJI SE DIŽE IZNAD ZGRADE PREKO PUTA. U TOM SE ČUJE SIRENA ZA UZBUNU SA VATROGASNOG TORNJA U BLIZINI!

         SUTRADAN SAM, PONOVO KRIŠOM, OTIŠAO NA GRADILIŠTE I RAZGLEDAO ZGARIŠTE BARAKE DIVEĆI SE SVOM DELU.

POSLE SAM, DUGO, DUGO, STREPEO DA ME NE OTKRIJU.                                                          

 

O    DAVLJENJU  SUTRA

 

              U                 Z    D   R   A   V   LJ   E        !       !       !

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb